Jel me volis?

"Jel me voliš?" - pitam neobrazovano, skrivajući sva značenja. Optimizam curi kroz moje pitanje, isijava. Smiješak djeteta koje nikad nije odraslo, kojemu nisu dopustili da sazrije.

No, jel me voliš, jel me sanjaš, jel nas vidiš skupa, danas, sutra, zauvijek?
Jel imaš viziju o nekom zalasku sunca?
Jel se smiješ kad smo skupa?
Jel misliš da sam vrijedna i lijepa?
Jel ti ikad pada napamet da nisam samo ono za šta me misliš koristit?
Jel bi mi laga samo da me ne povridiš?
Jel bi mi drža kosu, ako bi opet puno popila?
Jel  bi pazija da me ne boli?
Jel bi se sića mog rođendana, i nakon šta ti dan?
Jesan li sad preizravna?
Jel ti smetaju moja pitanja?
Jel me voliš?

"I onda? Jel me voliš?" - pitam neobrazovano, otkrivajući svoju tugu. Sve je gotovo. Dobijam odgovore na svoja neobrazovana, nezrela pitanja.